Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Застава Њемачке
Застава Њемачке

Њемачка (њем. Deutschland), званично Савезна Република Њемачка (њем. Bundesrepublik Deutschland), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 16 конститутивних држава, заузима површину од 357.021 km2 и има углавном умјерену сезонску климу. Са око 82 милиона становника, Њемачка је најнасељенија држава-чланица Европске уније. Након Сједињених Америчких Држава, друга је најпопуларнија имиграциона дестинација на свијету. Главна и највећа метропола Њемачке је Берлин, док је највећа конурбација Рурска област — с главним средиштима у Дортмунду и Есену. Остали већи градови Њемачке су Хамбург, Минхен, Келн, Франкфурт, Штутгарт, Диселдорф, Лајпциг, Бремен, Дрезден, Хановер и Нирнберг.

Различита германска племена насељавала су сјеверне дијелове данашње Њемачке од класичног античког доба. Област по имену Германија документована је прије 100. године н. е. Током Велике сеобе народа, германска племена су се проширила на југ. Почетком 10. вијека, њемачке територије су чиниле средишњи дио Светог римског царства. Током 16. вијека, сјеверне њемачке области су постале поприште протестантске реформације. Након пропасти Светог римског царства, 1815. године је основана Њемачка конфедерација. Њемачке револуције 1848—1849. довеле су до настанка Франкфуртске народне скупштине, прве слободне изабране скупштине за цијелу Њемачку.

Добар чланак

Америчка крстарица Квинси у пламену тоне од последица многобројних артиљеријских и торпедних погодака, испаљених са јапанских крстарица. Пламен који се види лево од крстарице Квинси, вероватно потиче од америчке крстарице Винсенз, која је такође погођена са више топовских пројектила и торпеда
Америчка крстарица Квинси у пламену тоне од последица многобројних артиљеријских и торпедних погодака, испаљених са јапанских крстарица. Пламен који се види лево од крстарице Квинси, вероватно потиче од америчке крстарице Винсенз, која је такође погођена са више топовских пројектила и торпеда

Битка код острва Саво, позната и као Прва битка код острва Саво, или у јапанским изворима као Прва битка у Соломоновом мору (јапански 第一次ソロモン海戦), догодила се у ноћи 8. на 9. август 1942. године. Била је то морнаричка битка на Пацифику за време Другог светског рата, вођена између јапанске царске морнарице и савезничких морнаричких снага. Ова битка је прва од пет великих морнаричких битака током Гвадалканалске кампање.

У бици, група јапанских ратних бродова је изненадила и поразила савезничке морнаричке снаге, потопивши једну аустралијску и три америчке тешке крстарице, док су у исто време сами претрпели мало штете. Јапанске снаге су се састојале од седам крстарица и једног разарача под командом вицеадмирала Микаве. Као одговор на савезничко амфибијско искрцавање на источна Соломонова острва, Микава је са својим бродовима пловио низ „пролаз Нова Џорџија“ (познатим као „Прорез“) да нападне савезничку десантну флоту и њихове заштитне снаге. Заштитне снаге су се састојале од осам крстарица и петнаест разарача под командом британског контраадмирала Виктора Крачлија, али само пет крстарица и седам разарача било је стварно ангажовано у борби. Као резултат пораза, остаци савезничких ратних бродова и неискрцаних десантних снага се повлаче од Соломонових острва.

Изабрани списак

Списак добитника Нобелове награде за хемију
Списак добитника Нобелове награде за хемију

Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини

Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала. Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Сваки добитник добија медаљу, диплому и новчану награду која се мењала током година.

Вести

Мишо Ковач

На данашњи дан

Бојни брод „Вирибус Унитис“

Да ли сте знали?

Чарли Чаплин, амерички филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент британског порекла, један од највећих комичара свих времена
Чарли Чаплин, амерички филмски режисер, глумац, сценариста и продуцент британског порекла, један од највећих комичара свих времена

Изабрана слика

Петроварадинска тврђава под снежним покривачем, са погледом на Дунав и Нови Сад. Смештена на десној обали Дунава, тврђава је један од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада и најзначајнијих примера фортификационе архитектуре у Србији. Изградња данашњег утврђења започета је 1692. године, на месту старијег средњовековног утврђења, а завршена је 1780. године. Позната и као Гибралтар на Дунаву, тврђава обухвата око 112 хектара и поседује сис��ем подземних војних галерија и ходника дуг око 16 километара. Фотографија аутора Valekd је освојила седмо место у међународном избору најбољих фотографија на такмичењу Вики воли споменике 2023. године.
Петроварадинска тврђава под снежним покривачем, са погледом на Дунав и Нови Сад. Смештена на десној обали Дунава, тврђава је један од најпрепознатљивијих симбола Новог Сада и најзначајнијих примера фортификационе архитектуре у Србији. Изградња данашњег утврђења започета је 1692. године, на месту старијег средњовековног утврђења, а завршена је 1780. године. Позната и као Гибралтар на Дунаву, тврђава обухвата око 112 хектара и поседује систем подземних војних галерија и ходника дуг око 16 километара. Фотографија аутора Valekd је освојила седмо место у међународном избору најбољих фотографија на такмичењу Вики воли споменике 2023. године.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 710.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 639.870 корисника отворило налог, а од тога су 1.494 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти